Legenda
Legenda kaže, da je Shen-Nung otkrio užitak čaja, kada su jednog dana listići sa jednog žbuna u bašti palate pali u carsku vodu. Kao čarolijom je voda dobila zlatno-braonkastu boju. Car je probao to slučajno nastalo piće i svideo mu se čudesno gorak ukus. Ta do tada nepoznata biljka bio je čaj.

Vrednost čaja
Možda je zeleni čaj koji Japanci piju redovno već stotinama godina razlog za to što Japanci žive duže od stanovnika svih drugih zemalja sveta. Iako zeleni čaj nije lekoviti čaj, sa napredkom u nauci sve češće mu se pripisuje lekovito dejstvo. Sadrži vitamine A1, B2,B12, C, E.

Danas se otkrivaju druge prednosti čaja.

Za Japance je zeleni čaj i danas izvor energije, koji uz to usporava proces starenja.

Miris tog napitka nežne zelene boje i kiselkastog ukusa podstice pozitivne misli, krepi celo telo,umiruje, opušta te procišcava organizam. Ispitivanjem ekstrakta polifenola dobivenih iz listova biljke zelenog caja pokazalo se da smanjuje nivo lipida, triglicerida i holesterola u krvi, a time i opasnost od bolesti krvnog sistema i arteroskleroze. Zeleni listovi čaja bogati su i fluorinom koji sprecava štetno dejstvo bakterija karijesa u usnoj supljini. Čaj sadrži i minerale važne za čovekovo zdravlje poput kalijuma, bakra, gvožđa i mangana. Sadrži malo teo-filina i teobromina. Odavno je poznato da deluje i diuretski, pomaže protiv celulita jer ogranicava apsorpciju masnoce i podstice površinsku cirkulaciju. Zaceljuje rane, ekstrakt čaja koristi se za negu kože, usne šupljine, izraslina na koži, protiv peruti u kosi, kod opekotina te za lecenje akni.

Ovaj ukusni napitak može se piti u bilo koje doba dana i večeri jer tein znatno blaže stimulise mozak nego kofein i time pozitivno utiče na koncentraciju. Istraživanja koja su sproveli Japanci pokazala su da u delovima zemlje u kojima se bere i proizvodi zeleni caj nema smrtnosti od raka želuca i pluca. Da bi se došlo do približnih doza za korisno dejstvo zelenog caja, ispitane su tipčcne navike kineskih i japanskih potrošaca. Prosečno oni piju 3 šoljice napitka dnevno . Tipična šoljica čaja podrazumeva 1 čajnu kasikicu zelenog caja (oko 5 grama) i 250 ml vruće vode uz držanje od 3 minute pod poklopcem.

Zeleni čaj se primenjuje i u kozmetici jer njegove substance štite ćelije i time neguju kožu.

U Srbiji, nažalost ako gosta umesto kafom i rakijom ponudite šoljicom vrućeg čaja, verovatno će vas u prvi mah čudno pogledati, a zatim prokomentarisati nešto u stilu "šta će mi čaj, nisam bolestan". Čaj ima veliku ulogu za zdravlje, jer je najbolji antioksidans, ali je, pre svega, napitak za uživanje. Preporučuje se da se pije tokom učenja i teškog mentalnog rada, jer okrepljuje, a ne razdražuje.

Dobar je za sportiste jer pospješuje njihovu telesnu aktivnost, povećava koncentraciju, motivaciju i izdržljivost. Priča o čaju je duga, stara već pet hiljada godina i puna je zanimljivosti. Vremena su se promenila, ali odanost čaju još uvek traje.

Poreklo i botanička pripadnost
Čajno drvo pripada familiji kamelija. Camelia sinensis ili thea senensis nalazi se u 2 osnovna varijeteta: onaj iz Kine, koji se naziva senesis, čiji je list mali i maslinasto zelen; i onaj iz Asama, pod nazivom assamica sa izdankom koji je veliki, svetao i sočan.

Zeleni Čaj - (kineski, ruski, indijski) je osušeno lišce čajne biljke Camellia smensis. Ova biljka skromnog izgleda i sitnih listica je visoki žbun. Raste na visoravnima Kine, Indije, Japana, Cejlona, na Javi, u Gruziji i južnim padinama Kavkaza. Za svoje stanište odabrao je najljepše pejsaže i to uz izvore pitke vode u dobro sunčanim ravnicama koje obiluju kišama. Gaji se na plantažama gde se grm reže do visine jednog metra radi većeg broja izdanaka i lakšeg branja lišca. Lišce mu je naizmenicno, kožasto, sjajno, elipticno, po rubovima nazubljeno. Nema mirisa. Cvetovi su beli, mirisni. Najbolje vrste beru se u martu, kada su listovi još sasvim mali, a ime najboljeg, prevedeno sa kineskog, znaci "pre prolećnih kiša".

Prerada čaja
Prerada čaja je način na koji se ubrani listovi biljke Chamelia sinensis prerađuju u oblik pogodan za pripremu čaja.

Razlike u tipovima čaja nastaju kao rezultat procesa kojim se podvrgavaju ubrani listovi čaja. Uopšteno proces pripreme čaja obuhvata fermentaciju listova, zaustavljanje fermentacije, oblikovanje listova (rolovanje) i sušenje. Od stepena fermentacije najviše zavisi aroma a time i tip čaja.

Proizvodnji čaja obuhvata sledeće operacije:

Branje listova.

Početak fermentacije. Listovi ubranog čaja počinju da venu nakon branja. Sa početkom venjenja počinje i postepeno proces fermentacije. Listovi gube i preko 25% vode tokom ovog procesa.

Pospešivanje fermentacije. Oksidacija listova se pospešuje mešanjem u korpama i gnječenjem. Na ovaj način listovi ispuštaju svoje preostale sokove koji potpomažu oksidaciju.

Fermentacija. Za pripremanje čajeva koji podležu fermentaciji listovi čaja se ostavljaju da potamne procesom fermentacije u zatvorenoj prostoriji. U ofom procesu dolazi do enzimatskog raspadanja hlorofila i do oslobađanja tanina. Ovaj proces se naziva fermentacija, ali je to ustvari proces oksidacije jer se odigrava bez prisustva mikroorganizama. U zavisnosti od toga kada se proces fermentacije prekine zavisi tip dobijenog čaja. Za svetlije oolong čajeve ovaj proces se prekida u stepenu oksidacije do 40%, za tamnije oolong čajeve između 60 i 70%, a crni čaj zahteva 100% oksidaciju.

Prekidanje fermentacije. Koristi se za zaustavljanje procesa fermentacije. Ovo se izvodi grejanjem listova čaja. Na taj način se enzimi koji učestvuju u oksidaciji deaktivišu. Postoje različite metode za izvođenje ovog procesa, a neke od njih su povezane sa fazom sušenja.

Požućivanje. Ovaj metod se koristi u procesu dobijanja žutog čaja. Topli i vlažni listovi se nakon prekida fermentaciji podvrgavaju još jednom zagrevanju pri kome zeleni listovi čaja dobijaju žutu boju.

Formiranje oblika čaja. Oblik čaja se pravi na specijalnom mašinama koje umotavaju vlažne listove u loptaste oblike. Ovaj proces se izvodi da bi se iscedili poslednji sokovi iz lista čaja, tako da je i ovaj proces kao i svi predhodni odlučujuć za ukus čaja.

Sušenje. Sušenje listova se izvodi na više načina i potrebno je voditi računa da se ukus čaja prilikom sušenja ne uništi.

Naknadna dorada čaja. Za neke vrste čaja koje zahtevaju dodatne operacije da bi dobile svoj karakterističan ukus moguće je izvesti naknadnu fermentaciju, dimljenje čaja ili aromatizovanje čaja aromama.

Zeleni čaj je jedan od onih čajeva koji se ne podvrgavaju fermentaciji. U procesu pripremanja zelenog čaja se teži da se izbegne čak i početak fermentacije. Prerada listova za proizvodnju zelenog čaja se završava u roku od dva dana nakon berbe.

Priprema čaja
Za zeleni čaj, kako kažu poznavaoci, najbolje je koristiti posude od porcelana i keramike. Kod pripreme zelenog čaja važi da je voda duša čaja. To znači da treba koristiti samo meku vodu (sa malo hlora i kamenca).

Voda u pripremi čaja ne sme biti ni prevruća ni prehladna. Kada se u njoj, pre kljucanja, pojave mehurici (Kinezi ih zovu "riblje oči"), skida se sa vatre i prelije preko listica na dnu staklene šolje. Staklo je važno zbog uživanja u boji tecnosti. Nekoliko minuta čeka se "buđenje" čaja. Ako je voda bila prehladna, čaj se neće probuditi. Ako jebila prevrćca, čaj je mrtav.

Zeleni čaj, kakav se pije u Kini, sastoji se samo od vruće vode i zelenih listova, bez dotaka cvetova, etericnih ulja, sladila, limuna, narandžine kore, ruma.